Aleksandra Ivošev jedna je od onih koji su obeležili učešće naše zemlje na 26. Olimpijskim igrama, održanim u Atlanti. Streljaštvom je počela da se bavi zbog drugarice iz razreda, mada je streljaštvo bilo alternativa za ono što je zaista želela. Želela je da nauči da gađa sa lukom i strelom. Uporedo je trenirala veslanje, ali joj se društvo na streljaštvu više sviđalo i odlučila je da se posveti samo pucanju.
Ovde ćete pročitati
Olimpijske igre u Atlanti, 1996. godine
Ove Igre bile su specifične po mnogo čemu. U Atlanti, obeležavao se čitav vek od održavanja prvih modernih Igara. Bio je ovo i prvi put u olimpijskoj istoriji da su svih 197, u tom trenutku priznatih Nacionalnih olimpijskih komiteta, učestvovali na ovom takmičenju.
Bičvolej, ženski fudbal, planinski biciklizam i veslanje za kategoriju lakih veslača, discipline su koje su debitovale na Olimpijskim igrama 1996. godine.
U Atlanti, svoju olimpijsku karijeru završio je Austrijanac Hubert Raudašl koji se na Igrama u jedrenju takmičio čak devet puta. Igre je otvorio tadašnji američki predsednik Bil Klinton, a olimpijski plamen zapalio je Muhamed Ali.
Igre u Atlanti obeležio je i jedan teroristički napad, kada je u delu olimpijskog kompleksa ekplodirala ekplozivna naprava i kućne radinosti. Tom prilikom poginulo je dvoje ljudi, a povređeno ih je stotinak.
Savezna Republika Jugoslavija u Atlanti
Olimpijske igre u Atlanti bile su posebne i za našu zemlju. Malo je poznato da je Beograd bio grad kandidat za ovaj sportski događaj, ali i pored inače malih šansi da se dobije domaćinstvo, sve šanse su pale u vodu već nakon prve runde glasanja. Elem, prvi put smo se na Olimpijskim igrama pojavili pod imenom SR Jugoslavija. Četiri godine ranije, zbog sankcija, nekim našim sportistima nije bilo dozvoljeno učešće, a oni koji su nastupali, takmičili su se pod neutralnom zastavom.
Na severnoameričkom kontinentu pale su i prve medalje za novu zemlju, a naši sportisti vratili su se sa jednim zlatom, jednim srebrom i dve bronze.
Aleksandra Ivošev (ne)poznata junakinja
Prvu medalju u istoriji za SR Jugoslaviju, na Olimpijskim igrama u Atlanti, već drugog dana takmičenja, osvojila je Aleksandra Ivošev. U tom trenutku, dvadesetdvogodišnja Novosađanka, širim narodnim masama nije bila poznata. U sportskim krugovima svakako da, jer se na strelištu pojavila i u Barseloni, četiri godine ranije.
U disciplini „vazdušna puška, 10 metara“, Aleksandra se za finale kvalifikovala kao peta, ali sa jednakim brojem bodova koje su ostvarile još tri takmičarke. U finalu, upucala je bronzu, svoju prvu olimpijsku medalju, ali i prvu medalju na Olimpijskim igrama za novu državu. Zamalo joj je izmaklo i neko sjajnije odličje, jer je razlika između prve tri plasirane takmičarke, bila samo 0.4 poena.
Već nekoliko dana kasnije, Aleksandra Ivošev, sada već dobro poznata kod kuće u Jugoslaviji, plasirala se u još jedno olimpijsko finale. Oružje malokalibarska puška, trostav, udaljenost 50 metara, a upucano je olimpijsko zlato.
Sa zlatom i bronzom oko vrata, Aleksandra se vratila u Novi Sad, a u Atlantu je otišla tako što je Savez imao višak kvota za pištolj, pa su ih menjali za kvote za pušku, a ona je tu uspešno konkurisala.
Slavlju na postoljima u Atlanti, njoj su se priključili srebrni košarkaši i bronzani odbojkaši.
Jasni Šekarić i Dragutinu Topiću olimpijska medalja izmakla je za dlaku, pošto su oboje u svojim disciplinama završili na četvrtom mestu.
Sidnej, treće Igre za Aleksandru
Svoj treći nastup na Olimpijskim igrama, Aleksandra Ivošev imala je u Sidneju. Očekivanja su opravdano bila velika, ali u obe discipline, takmičenje je završila u kvalifikacijama.
Stranice olimpijskog i našeg sporta svakako pamte njeno ime i prve olimpijske medalje posle sankcija.
Pročitajte i kako je Maja Ognjenović sanjala i dosanjala svoje olimpijske snove.
Svoj omiljeni radio i portal pratite i na Instagram i Facebook profilu.
