Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Državni praznik
Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Srbiji i obeležava se 11. novembra. Na ovaj dan 1918. godine u železničkom vagonu u Kompjenju, Sile Antantne potpisale su primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Ovaj državni praznik obeležava se u Srbiji od 2012. godine.
Dokument koji je sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš suštinski je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, očuvanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.
Primirje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.
Natalijina ramonda kao simbol praznika
Kao motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koji je ugrožena vrsta u Srbiji i poznat kao cvet feniks u botanici zbog svoje prirode. Naime, ovaj cvet nakon što se u odsustvu vode sasvim osuši, može da ponovo oživi nakon malo kiše ili zalivanja. Na amblemu se takođe ističe motiv trake Albanske spomenice, postavljene iznad cveta. Preporučuje se da se ovaj amblem nosi na reveru tokom nedelje koja prethodi prazniku, kao i na sam dan proslave.
Na ovaj dan u Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj sećaju se veterana iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata. Velika Britanija ga obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919. godine, a simbol praznika predstavlja crveni cvet maka.
Praznik se u Srbiji obeležava neradno.
Zašto baš mak?
U Velikoj Britaniji, crveni mak je simbol sećanja i poštovanja prema svim vojnicima koji su dali živote u ratovima. Ovaj cvet se nosi kao značka svake godine od 1. do 11. novembra, u čast pre svega žrtava Prvog svetskog rata, ali danas on ima šire značenje – odnosi se na sve stradale u svim ratovima. Za Britance, to je simbol tihe i dostojanstvene zahvalnosti.
Povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, umetnici Pol Kumins i Tom Pajper stvorili su impresivnu instalaciju – more crvenih keramičkih makova, nazvano „Mak: Prozor koji plače.“ Ova instalacija, s hiljadama crvenih cvetova, podsećala je na krv koja je prolivena u tom strašnom sukobu. Svaki cvet predstavljao je jednog poginulog britanskog ili kolonijalnog vojnika. Prvobitno je planirano da izložba bude privremena, ali je postala trajna zbog snažnih emocija koje je izazvala.
Mak, botaničkog naziva Papaver rhoeas, raste širom sveta – od Evrope do Azije i Amerike. Ono što ga čini posebnim je činjenica da njegova semena klijaju tek kada su izložena svetlosti. Tokom Prvog svetskog rata, kada su rovovi i bojišta bili preorani, makovi su počeli da niču na mestima gde su vojnici sahranjeni, kao tihi svedoci smrti i novog života.
Ovaj prizor inspirisao je kanadskog vojnog lekara Džona Mekrea, koji je 1915. godine, dok je posmatrao polja maka u Flandriji, napisao pesmu „U poljima Flandrije“. Njegovi stihovi, u kojima opisuju miran prizor maka među ratnim grobovima, brzo su postali simboličan prikaz stradanja:
„U poljima Flandrije, gde mak cveta,
među krstovima koji stoje red po red,
označavaju naša mesta; dok ševe pevaju,
a topovi grme ispod njih.“
Pesma je ubrzo postala simbol herojstva, a mak je zauvek postao cvet koji se povezuje sa sećanjem na ratne žrtve. Danas se nosi ne samo u znak sećanja na one koji su stradali u Prvom svetskom ratu, već i na sve one koji su poginuli u kasnijim sukobima.
Proverite Radno vreme službi tokom državnog praznika u Zrenjaninu.
Zapratite i našu Facebook i Instagram stranicu.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu Dan primirja u Prvom svetskom ratu Dan primirja u Prvom svetskom ratu Dan primirja u Prvom svetskom ratu Dan primirja u Prvom svetskom ratu
